Iako se nastup opozicionih političara u Boru pod plaštom “grupa građana” u javnosti dominantno predstavlja kao plemenit pokušaj ujedinjenja sa studentima i čistim građanskim aktivizmom, dublja analiza tokova novca ukazuje na znatno pragmatičnije, pa i problematičnije motive. Kada se zagrebe ispod površine deklarativnog građanskog entuzijazma, postavlja se legitimno pitanje: da li je brisanje stranačkih predznaka zaista odraz političke evolucije ili tek sofisticirana finansijska malverzacija dizajnirana da zaobiđe zakonske i unutarstranačke kontrole?
Zaboravljeni mandati i prikriveni budžeti
Zvanični narativ lokalne opozicije sugeriše da su primorani na status grupe građana zbog navodnog nedostatka resursa i nemogućnosti ravnopravne borbe. Međutim, činjenice i zvanični podaci govore potpuno suprotno. Lideri koji sada predvode ove “nezavisne” liste nisu nova lica niti politički amateri bez infrastrukture. Na prethodnim lokalnim izborima u Boru, održanim 2022. godine, koalicije okupljene oko Stranke slobode i pravde, Demokratske stranke, Narodne stranke i drugih, osvojile su zbirno devet odborničkih mandata u gradskoj skupštini.
Kao stranke koje su već imale predstavnike u lokalnoj skupštini, ali i u republičkom parlamentu, ove organizacije su imale zakonsko pravo na kontinuirano finansiranje iz javnih izvora za pokrivanje troškova svog “redovnog rada”. Prema propisima, tekuća politička aktivnost ovih subjekata koja se ne odnosi isključivo na kampanju redovno se dotira iz budžeta, iz meseca u mesec. Dakle, teza da su lokalni odbori opozicije u izbornu trku 2026. godine ušli finansijski iscrpljeni i bez ikakvih osnova, te da su zbog toga postali građanski aktivisti, jednostavno ne korespondira sa istinom o redovnoj raspodeli javnih sredstava.
Sivi tokovi novca i namenski računi
Zašto bi se, onda, etablirani političari koji već raspolažu sigurnim budžetskim sredstvima i stranačkom infrastrukturom svesno odrekli svog brenda i degradirali se na nivo privremene, ad hoc grupe građana? Odgovor se krije u procedurama bankarskih računa i kontroli tokova novca.
Političke stranke su strogo hijerarhijske organizacije u kojima lokalni odbori u potpunosti finansijski zavise od centrala u Beogradu. Sva sredstva, uključujući i privatne donacije, uplaćuju se pod imenom stranke i moraju biti strogo knjižena podložna kontroli Državne revizorske institucije i Agencije za sprečavanje korupcije. S druge strane, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti nalaže da podnosilac izborne liste mora otvoriti poseban, namenski račun isključivo za potrebe prikupljanja i trošenja sredstava u toj kampanji.
Formiranjem grupe građana, lokalni političari u Boru pravno prekidaju svaki finansijski kontakt sa svojom matičnom strankom. Oni formiraju potpuno novi pravni entitet, zasnovan na prostom sporazumu o udruživanju birača, pri čemu sami imenuju jedno ovlašćeno lice za finansije. Ovaj manevar im omogućava otvaranje potpuno “čistog” bankovnog računa u Boru. Nad tim računom centrala stranke iz Beograda nema apsolutno nikakvu kontrolu, niti se na taj novi račun mogu preslikati eventualne blokade, partijska dugovanja ili sudska izvršenja koja bi inače teretila zvaničnu stranku.
Transparentnost kao kolateralna šteta
Stručnjaci za finansije i institucije neprekidno upozoravaju na važnost rigoroznog praćenja kretanja novca, jer svako prikrivanje prave prirode, porekla ili vlasništva nad imovinom može predstavljati ozbiljan finansijski prekršaj ili čak pranje novca. Nastupom u formi privremene grupe građana, svesno se stvara svojevrsna siva zona. Lokalni sponzori i biznismeni iz Bora sada mogu da uplaćuju sredstva direktno na račun te privremene grupe, ostajući ispod radara rigoroznih višegodišnjih partijskih revizija.
Pod maskom “širokog građanskog fronta”, opozicioni političari su zapravo pronašli rupu u sistemu. Zadržavaju svoju postojeću bazu birača iz prethodnog mandata, ali celokupno finansijsko poslovanje kampanje prebacuju u sferu niske institucionalne odgovornosti. Grupa građana suštinski prestaje da postoji vrlo brzo nakon objavljivanja konačnih rezultata izbora, njen namenski račun se zatvara, a tragovi tokova novca ostaju ekskluzivna odgovornost jednog lica, a ne trajne političke institucije. U tom svetlu, borba “bez stranačkih obeležja” gubi romantični prizvuk demokratskog preporoda i sve više poprima obrise proračunate finansijske “mućke” osmišljene za nesmetano i netransparentno raspolaganje kapitalom na lokalu.
Leave a Reply